Предизборна кампања полако  се захуктава. Појединачни кандидати, страначке листе, програми, циљеви, обећања… све је пред бирачима и  само једна шанса да шестог октобра изаберу оне који ће их представљати наредне четири године. Зато је важно да добро сагледају све, чињенице, ријечи и дјела и одлуче коме дају  повјерење, кога желе на челу локалне власти у наредном периоду, и на концу какво Требиње желе.

Иако се за звање првог човјека града боре три кандидата, актуелни градоначелник  Мирко Ћурић (СНСД), Лазар Радан (Листа за правду  и ред) и независни кандидат, Ранко Вучинић, аналитичари, а и прве анкете кажу  да ће се  борба водити између  Ћурића и Радана. Требињци  ће бирати између  два  различита концепта, двије политике и два човјека, а при избору  једино логично је да се воде чињеницама, дјелима и резултатима.

На тас Мирка Ћурића иде пет и по година успјешног обављања функције градоначелника, што потврђују  резултати и пројекти, који су реализовани, или  чије је извођење у току. И то не било какви, него они на које је Требиње чекало и  по неколико деценија.

Нова болница, која ће већ од следеће године бити регионални, респектабилан, медицински центар. Вриједност инвестиције 128 милиона марака, а које је обезбиједила Влада Републике Српске. Инфраструктурни пројекти у претходном периоду, кружни ток код Каменог моста, чијом изградњом је ријешен деценијски саобраћајни  проблем, вриједност радова је 175 000 марака, изграђена је трећа трака код скретања за градску капелу, завршавају  се радови  на трећој траци  на дијелу  магистралног пута за Билећу. Реализаицја пројекта поплочавања тротоара у центру града приводи  се крају, поплочава се хиљаду  квадратних метара , а вриједност пројекта је 250 000  марака. Освијетљени  су  требињски  мостови,  изграђен је стаклени видиковац изнад Требиња, а град добио нову  туристичку атракцију. Радови  на поплочавању  Старог града  настављају се након сезоне, слиједи  последња фаза вриједности 1,1 милион марака. Настављају  се радови и  у  Духовном центру  Мркоњићи, врједности око 1,7 милиона марака.

 Улагања у спорт, културу, такође иду  на плус листу Мирка Ћурића и његовог тима, који је спреман на предан рад и наредне четири  године.  Након историјског пројекта  отварања затвореног олимпијског базена, што је такође завршено у мандату актуелног градоначелника, гради  се  спортска инфрастуктура, на градском стадиону, али и фудбласки  терен са вјештачком травом вриједности 580 000 марака. Требиње је европски  град спорта за 2025. ту  годину.

Ћурић најављује да ће се радити  и пројекти  због којих су на мети  критика појединих- али  велики послови  траже вријеме и контунуитет, велика обилазница, мост на Требишњици  и аеродром, кога гради Република Србија, агенда су за наредни период, али  и залог за бољу будућност грађана Требиња.

На тас Ћурићевог  главног опонента на предстојећим изборима, младог, двадесет седмогодишњег, историчара Лазара Радана иде звање доктора историјских наука, које нико не спори  и не жели  да умањи. Али ради се о звању без искуства, како  у струци, тако и у политичком ангажману. На овакве опаске Радан се углавном „брани“ нападом на „систем“, који му како  каже није пружио  прилику, да је наилазио  на затворена врата и слично. Ипак, други, такође млади  и високо  квалификовани људи нису  се либили  и лошије позиције за први  посао  и  изградили  каријере.  Нису  ријеткост коментари да је овај млади човјек, неоспорно богатог знања из  области историје, али  мало  политичког и животног искуства, неопходнох за одговрну функцију  за коју  се кандидовао. У свом програму каже да нуди  нешто  боље, нешто  што није излизано  и  архаично, без, до сад, конкретних објашњена и плана. Професионализација, деполитизација, транспарентност… борба против криминала и корупције, стоји у Радановом програму, а на првом јавном представљању, окупљенима који га подрже,  обећава патике, не скупе, али  ипак нове?! Нека је и  само „шала“, зар би тако требало  да говори  неко ко претендује на одговорну функцију, неко  ко  ће представљати  Требињце?! Шта би било  кад би овај мали  примјер, кад би имао  шансу  постао правило?! Како  би изгледало  то  друштво  правде у коме слобода нема цијену?!

Ипак, они који одлучују и бирају имају  сву слободу, али и одговорност. Кога и шта ће одабрати- резултате и рад, континуитет и стабилност, подршку институција Српске и матице Србије, или  друго- неизвјесност, неискуство, оштру реторику, ријечи  без дјела, мимоилажење са републичким властима,   патике или  ипак не. Избор је шестог октобра. И само је једна шанса, а четири  године су озбиљан период у  животу  сваког појединца, као  и једног града, који  сада иде напреијед, великим корацима.